U 1. i 8. razredu su pričale svoje priče. Učenici su ih pozorno slušali i surađivali gestama i mimikom. Jedna od priča je bila „Cvilidreta“ čije je poznavanje sadržaja uvelike olakšalo razumijevanje priče koju je pričala „teta pričalica“ na njemačkom jeziku.  Zadovoljni doživljenim, mogućnošću da čuju izvorne govornike iz prve ruke učenici su napisali svoje dojmove i izrazili želje da ponovno ugoste „tete pričalice“.